La vie est belle!

Da li vam je neko nekada rekao:

„La vie est belle.“

Svaki korak načinjen u danu je korak dalje u našem životu i učiniti ga posebnim i nije neka mudrost.

Jedan osmeh upućen strancu.

Jedan poklon pružen s’ljubavlju.

Jedan poljubac na obrazu…

Samo jedan momenat je potreban da od njega napravimo lep život!

Jedan momenat i mir upleten u naše želje, naše snove, naše „hoću“.

Rođeni da živimo lep život.

Najveći dar koji nam je ikada pružen u ruke, srce, dušu.

Živeti svaki dan sa svešću da se on nikada više neće ponoviti. Živeti dan u znanju da je život sadašnjost. Živeti i znati da sutra opet počinjemo…

…počinjemo da gradimo nešto što treba da bude…

„La vie est belle.“

I wish you are here.

Sama u noćima kada mi treba tvoj glas.

Sama, čekam tvoj miris uz mene, miris davno zaboravljen!

I Wish you are here.

Da vidiš mene u punom sjaju.

Da vidiš dete koje si rodila.

Da osetiš snagu koju si mi rođenjem dala.

Ja mogu! Mogu jer si me naučila da mogu, kada želju spojim sa verom!

Fališ.

…u noćima kada tuga spusti svoje otiske na moju dušu.

Fališ da mi kažeš: „Sve će biti dobro.“

I ne samo zbog reči koje želim čuti tvojim glasom.

Fališ  jer si deo mene i ja sam deo tebe. Mi smo veza, neraskidiva.

Zato…

…I wish you are here!

Slobodna.

Čaša vina na stolu.

Sunce šalje svoje niti svetlosti, greje lagano, oktobarski.

Oko tebe život vrije. Dan je. Ljudi, okupljeni svojim misijama vredno rade.

Radim i ja.

Pišem!

Pišem ovo pismo onome ko voli da ga čita.

Pišem ovo što živim i osećam, sada. Slobodna.

Nedavno sam čitala zanimljiv artikal, o piscima, slikarima, umetnicima. Njihovim „rutinama“ koje proizvode inspiraciju.

Alati su tu. Prisutni i neophodni.

Prisutni su i u mom životu i svaki mi je drag na poseban način jer rađa drugačiju priču, poruku.

Stvara tekst koji pišu moje misli tada kada mislim da ih nemam.

Moja ruka je samo produžetak koji sledi naređenja nečeg, nekog ko sam u stvari ja, kada sam slobodna, srećna, mirna i ispunjena.

Želim Vam slobodu!

Želim Vam mir!

Želim vam radost i sreću.

Poštuj.

Upadneš li ponekada u mentalno stanje gde nisi definisan?

Ja bih ga nazvala, „provalija bez misli“, bunar bez vode, dubok, mračan.

Znaš li da se popneš gore, da potražiš svetlost kada si ceo u mraku?

Umeš li da potražiš izlaz iz provalije i napuniš svoje stanje mislima, onima koje ti daju osmeh, mir, svest da postojiš?!

Nauči ili počni da učiš jer…

…ljudi, svet, sve oko tebe ponekada nije onako kako tebi treba, a ono što tebi treba je da imaš to znanje da zadržiš mir u sebi i kada oko tebe bruji tornado!

Pusti druge blizu ali znaj da postoji taj prostor u kome si ti i ono tvoje definisano upravo ono što je tebi bitno!

Pusti druge da imaju svoje bitno!

Zato ti dajem predlog…

…nauči da se smeješ kada ti nije do smeha, nauči da se pozdraviš sa nekim ko ti nije nimalo drag jer, to je momenat tvog izbora. Tvoj postupak karakteriše tebe, tvoje vaspitanje. To je tvoja moć da budeš priseban, na zemlji, razuman i miran, definisan.

U tvojoj priči bitni su samo tvoji maniri, tvoje znanje i tvoj mir!

Svako ima svoju priču. Svako ima svoje bitno.

Poštuj!

Ljubav

Umeš li da vodiš ljubav rečima?

Umeš li dodirom da probudiš stras, bez reči, bez glasa?

Pogled. Umeš li pogledom da probudiš vatru? Razbuktaš je u onome koga želiš da zapališ.

Emocija ljubavi, nešto što se ne opisuje. Nešto što se oseti, živi. Nešto što diže u visine neviđene.

Digne te i nosi te krilima vetra kroz oblake, među drvećem…

Osvajaš planine. Osvajaš pristaništa. Osvajaš svet…

…kada stvarno voliš.

I ne zavaravaj se, nije uvek let u visine tako jednostavna, lak.

Ali ako jednom ne poletiš, ne znači da ne voliš.

Dve duše, različite. Svaka posebna na svoj način. Svaka svoj ritam ima. Svaka svoju dušu gradi. Svaka svoja iskustva ima.

 Ako vredi, bori se! Bori se za svoju ljubav. Borite se zajedno jer jedino u dvoje uspeva…

…ljubav.

Stand By Me

Usamljen, tražiš me…

Želiš me. Moliš me. Na kolena stavljaš me, i…

Pogledom rušiš sve barijere. Rušiš sve zidove. Rušiš sve nemoguće.

Molim te, bez reči. Samo taj pogled čežnje. Samo strast koja blješti na licu, tvom, mom.

Želiš me.

Želim te.

Tu, sada, odmah. Pogledaj u mesec i videćeš moje oči u odsjaju. Videćeš ono o čemu pišem, ono o čemu čeznem. I ja vidim isto kada mi mesec zaroni u pogled.

I „Stand By Me“.

Pusti omiljenu melodiju i pruži mi ruku. Pozovi me na taj ples „Under The Moon“.

Očiju zatvorenih, pleši uz moje telo. Vodiće te moj ritam. Odvešću te do zvezda i nazad, a onda…

…onda se primiri i slušaj tišinu noći. Oseti moj miris. Oseti moj dodir. Voli i uživaj u želji koju živiš ovde sa mnom iako si daleko!

Moguće je!

Sve je moguće, samo zatvori oči i…

„Stand By Me“

Special place.

Osećaj te vodi.

Želja diktira putanju, i tu si.

Tvoje specijalno mesto.

Mir, tišina, zvuk vetra i cvrkut ptica.

Sunce daje energiju i ti, kao gušter koji se budi s’prolećem, smešta svoje telo na kamen i počinje da upija tu energiju sunca! Energiju života.

Moćna je!

Kao hrana koja daje snagu telu, kao mir koji daje sve potrebno duši, umu.

Volim moje “special place”.

I da, imam ih mnogo, ali ovo ovde…

…visoko, blizu oblaka. Nisko, blizu zemlje koja nas hrani.

Klupa samo za mene.

Imaš li svoju klupu? Imaš li sopstveno skrovište gde si sam sa sobom i gde si najbliži onome što stvarno jesi?

Imaš li svoje “Special place”?