Month: December 2018

Mogućnost da dotakeš zvezdu. Realna pojava ili mašta?! Ja bih rekla užitak! Momenat kada znaš da ono što je pred tobom sija samo za tebe! To je za mene zvezda. Ja sam zvezda za nekoga. I neko drugi je možda zvezda za onoga koji bira da veruje da je moguće dodirnuti zvezdu. Zvezde žive i… Continue reading Star…

Zadnjih godinu dana počela sam da VOLIM dobro piće. Vino, koktel, liker... Zar je bitno kad je dobro?! S'vremena na vreme počastim sebe tim napicima i prija mi. I tu se povlači pitanje...alkoholičar ili ne?! Ako popijemo po nekada neku, jesmo li alkoholičari?! Ako slažemo po nekada neku, jesmo li lažovi?! Ako prevarimo po nekada… Continue reading Bolje biti pijan nego STAR!

Kreneš. Poželiš. Pomisliš. I onda, kada stigneš tamo gde si krenuo, dočeka te praznina. Strah od sadašnjosti. Čudan strah, jer, želeo si, i sada kada si dobio, strah ti se uvlači u kosti. Hodaj i ne zastajkuj! Zemlju ne dodiruj! Seti se zašto si krenuo tamo gde si želeo i videćeš kako strah nestaje. Videćeš… Continue reading Hodaj i ne zastajkuj!

Čekajući ono što verujem da mi dolazi, živim u vakumu u kome sadašnjost uzima dah budućnosti jer, sadašnjost ponekad ume da bude teška. A takva je samo zato što joj dajem dozvolu da bude "approved". Trenutno mi prija taj tupi pogled života u sadašnjosti. Trenutno ne očekujem više od tišine. Tišina mi dođe kao blagoslov.… Continue reading Approved!

Okreneš se, a sediš. Pogled u prošlost. Vidiš da...vidiš. Isto kao da je sad. I zamisliš se. Da li je moguće?! Kada nemoguće ne postoji, odgovor ti sam dolazi. Da, moguće je! Moguće je sve što zamislite u glavi. I kada se svesno odlučite da sada želite juče. Juče postaje danas. Malo se cimneš od… Continue reading Pogled preko ramena.

Udari te kao munja. Brzi voz koji dimom šara vazduh. Sreća. Osećaj. Trči za njom! Budi brži od tog voza, te munje. Zgrabi i ne puštaj. Nasmej se i reci samom sebi. "I got you!" Stani. Stani sam sa svojom srećom i, zapitajte jedno drugo... Ko će koga da prati srećo moja? Ti mene ili… Continue reading …sreća.

Sada sam svesna da te uopšte ne primećujem. Čujem, dišem, ali ne primećujem. I ti dišeš, i nemoguće je ne primetiti nekoga ko diše pored tebe. Težak je trenutak te spoznaje. Znam. Sada znam koliko peče. I zato. Izvini. Ne želim nikada da te peče gorak ukus mene. Glavu gore! Pogled pravo! Nije stao život.… Continue reading Izvini.

Okreneš se, pogledaš i gledaš očima onoga koji vidi kroz tebe.  On te drži za ruku i vodi tamo gde treba da budeš. Vodi te tamo gde postojiš kao ti.  Bog je! Bog zna! I onda, zvezde više ne sijaju isto. Nije isti bljesak njihovog sjaja koji ti miluje pogled ka gore. Gore je lepo.… Continue reading Sonata u ponoć!

Ta divna bića. Gajim ljubav prema njima već nekoliko godina. Koža, sjaj, mišići...Inteligencija! Da! Inteligencija.  Imam prijatelja, zove se Atis. Pravi rasni konj bez mane. Zainteresujem se da ga kupim, raspitujem se ko je vlasnik i da li je konj uopšte na prodaju. U međuvremenu, on i ja, poseban odnos. Zaustavi me vlasnica "izdavačke kuće"… Continue reading Za dobrim konjima, prašina se diže!

Znaš da te ona vodi. Znaš da ona vlada ovim svetom. Drži ga u rukama! Hoda kao cilj i u očima joj vidiš "Supergirl". Jednoga dana, bićemo stari, možda nećemo biti u stanju ni da hodamo...sve je to život! OK! Ali danas. Danas sam to što jesam i danas letim. Ne razmišljam o tim moćima… Continue reading “Supergirl”