Hodaj i ne zastajkuj!

Kreneš. Poželiš. Pomisliš. I onda, kada stigneš tamo gde si krenuo, dočeka te praznina. Strah od sadašnjosti. Čudan strah, jer, želeo si, i sada kada si dobio, strah ti se uvlači u kosti.

Hodaj i ne zastajkuj! Zemlju ne dodiruj!

Seti se zašto si krenuo tamo gde si želeo i videćeš kako strah nestaje. Videćeš novi put. Nove mogućnosti. Nove ideje i nove želje koje ne mogu da postoje kao želje tu gde si sada. A na taj put si krenuo da bi živeo želje koje postoje kao zabranjene u momentima sadašnjeg trenutka!

“Budi hrabra. Stisni zube. Nek te pesma ponese. Od oluje do oluje, šta je tu je. Ne plači! Veseli se!”

I smejem se…

Godinama posle svih uzbrdica, padova, dizanja i uspravljanja…

Smejem se.

Znatiželjna i dalje. Jaka i sa osmehom na licu koji mi kaže:”Hej, možeš ti to!”

Možeš i TI! 😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s