“Pre pola od mog života”

Jednom si me pitao: “Kada?” ili “Kako?” je sve to krenulo?

Rekla sam “Buđenjem.”

Mislim da sam već počela da gledam i tada onome što postoji kao sveže sada, tada, te 2000-te, u februaru.

Hmm!

Pola mog života!

Mojih 17 godina života.

Da.

Nekada jednostavno kreneš ka onome što te navodi da osetiš “vetar u kosi” svaki put kada te ponese taj osećaj.

“We can fight!”

“Yes, we can!”

Srećna sam što sam tu gde jesam nakon tih “17 godina prošlog vremena”.

Nije to puno! 😉

A nije ni malo! 😉

“Čista pozitiva

I neki sjaj u očima”

A Star is born!

“Girl Youll Be A Woman soon”

Molim te, uzmi me za ruku i povedi me!

Molim te, pogledom svojim obasjaj mi put kojim treba da hodam dok koračam ka tebi, ka onome ko je kao ja!

Ko nema kuću. Ko nema novac, krevet.

Ali imamo nešto..

…najvrednije što nam niko uzeti neće!

“I got my smile!

Imam život! Imam izbor! Imam želju! Imam veru!

Imam svoju slobodu da imam sve gore navedeno.

Imam život! I zadržaću ga! Nikome ga dati neću.

…samo ponekad, kada vidiš ludost u meni, kada vidiš sve loše u meni…samo te molim da me ne razumeš pogrešno jer…

JA sam samo duša koja ima dobre namere.

Samo sam čovek!

Zar ne znaš da imam…kao i ostali?!

Ma znaš! Znam da znaš! Jer, znaš…

“How it Would Feeel to be Free”!