Misliš, hladno je. Zima je.
Trebalo bi da mi se prsti mrznu, da besnim od nemoći jer me hladnoća prožima.
A opet. Da li je to stvarno toliko bitno?!
Da li mi to utiče na osećaje, emocije koje imam u sebi, gde je uvek toplo?
Ne…
Jednostavno ne. Nije ti zima.
Čak što više, prija jer je normalno. Živiš i dišeš svakako. Nema promena u fizičkim funkcijama.
Pogled na to, samo fokus na nešto što je potpuno nevidljivo -temperatura. Nemoguće, ako ga i osvestiš kao nevidljivo.
Stanje uma određuje pravac osećaja.
Ti, ja, svako upravlja svojim stanjem uma.
Svako sebe greje kada naiđu hladni dani.
