Sunce rađa novi život.

I tog jutra. Sunce te prati.

Njegov sjaj ti krade pogled jer ono što vidiš očima svojim toliko je lepo da…

Divan prizor. Divan osećaj. Miris jutra.

I tras!

Odjednom udaraš životom u zid.

Svesno se prepuštaš onome što vidiš kao sliku budućnosti.

Opustiš sebe, svoj um, telo. Letiš u vazduhu taman toliko koliko je potrebno da se bezbedno spustiš nogama na tlo.

Energija te zakuca.

Luda energija.

Još ti se leti. Smeješ se koliko je osećaj dobar.

Nema straha, nema brige. Samo svest da si sposoban da se rodiš ponovo, i opet, pa posle opet, ako poželiš.

Samo poželi, opusti se i sačekaj novi život što biraš da živiš kada je najbolje za tebe.


Osvesti se!

Otpusti sve emocije a ipak oseti.

Osvesti ono što odavno znaš, vidiš.

Mir.

Magic is everywhere.

Samo pusti da dođe samo.

Da se složi, ušeta, umeša prste u tvoj život.

Zatvori taj jedan deo sebe. Zatvori ga za druge i čuvaj samo za sebe.

Tako treba. Tako je ispravno.

I ne misli.

Smej se i onome za koga znaš da te ne voli. Pošalji mu radost jer ga razumeš. I njega i svakoga koga poželiš razumeti.

I čitaj. Između redova, između misli, reči, dela. Čitaj sve i svakoga.

Jedna knjiga može da nauči milione ljudi.

Spreman za posao?

Želiš?

Znaš da možeš. Odlučiš. Počneš.

Uđeš u još jednu igru gde već odavno znaš kraj.

I sviđa ti se što možeš da je igraš. Jer, opušteno, i bez strepnje posmatraš sve one koji nisu svesni tvoje igre, a učestvuju u njoj.

Uzbuđenje je tu. Vrti se u stomaku. Srce kuca tristo na sat jer osećaš kraj igre, igre koja teče i do kraja ima još vremena. Bolje od tog osećaja je jedino osećaj u budućnosti, kada osvestiš da se po drugi put raduješ za istu stvar. Isreno se raduješ i samom kraju i samoj svesti da si se već smejao, radovao zbog toga zbog čega si i počeo da igraš tu igru.

Da pobediš!

U svojoj igri, uvek ti pobeđuješ.

Ispiši!

Svoju veru!

Ispiši svoj put od početka do kraja.

Pusti neka ti reči same dolaze a ti brzinom zvuka ih hvataj i beleži!

Ispiši svoje Sveto Pismo.

Pogledaj se u ogledalu.

Dobro pogledaj to lice, i reci svom umu: “Mogu li i ono što sam mislila da ne mogu?”

I onda probaj.

Zagrli taj ritam u kome se nebo i voda spajaju.

Crta i dve boje. Savršeno!
Priroda ti sama piše najlepše prizore.

Ti, ti samo uzmi reči i oslikaj ih.

Videćemo!

Da li će moj dah da dočeka sutra. Da li će moja duša da oseti sutra.

Da li želim da se probudim dan posle kada legnem i utonem u svet u kome me čekaju neki da zajedno delimo oblak.

Taj oblak je oblak na kome je jedno mesto. Moje mesto.

Pogledaću sa visine. Rasterećena svih emocija koje me lome na sitne komade.

Beg iz stvarnosti.

Beg iz sadašnjosti.

Oproštaj sa svima i svime!

Prazna soba, beli zidovi. Mrak je progutao svu svetlost.

Oči zatvorene.

Suze teku i ne pitaju da li je dopušteno. Same su odlučile. Same su krenule, bez pitanja!

Stop!

Kraj!

Nema te! Tačka!

Mir vlada. Tišina i stanje u kome si sam sa sobom uvek i zauvek!

Nema ciljeva, nema budućnosti, nema ničega.

Mrak i mir!

Nema vazduha koji uzlazi. Nema ničega što izlazi!

Videćemo…

Nije mi u krvi!

Ne mogu da budem ko nisam.

Ne mogu da kažem da kada želim da kažem ne.

Ne mogu da nemam osmeh na licu svaki dan, od jutra.

Ne mogu da zamislim da takav život postoji.

Život u kome ti nisi ti, u kome ti ne odlučuješ za sebe…

Meni to jednostavno nije u krvi.

Enegrija teče kroz moju krv.

Energija koja me pokreće i vodi tamo gde mi je lepo.

Ljubi se istok i zapad.

Živela sam bez te energije.

Sada, kada je jednom ušla.

Ne dam joj van.

Ostajemo zajedno.

Ona i ja.

I tamo gde ta energija ne živi, tužno je…

…ali nisam ja ona koja će ti doneti energiju. Energiju moraš sam da nađeš, tamo gde možda još uvek nisi gledao. Pogledaj na drugu stranu. Možda ti se i svidi ono što te tamo čeka! 😉

I to se može.

Koliko ustvari možemo?

Možemo onoliko koliko želimo!

Želimo onoliko koliko nam treba za sreću.

I tako, uplovimo u taj zvuk želje koja te zove.

Ideš svesno ka njoj. Znaš da ideš ka njoj. Ne postoji sumnja.

Uverenje je moćno!

I možeš. Možeš sve ako ti je uverenje dovoljno jako da sve što živiš shvataš i prihvataš kao put ka ostvarenju želje.

Toliko možemo.

Da želimo i da verujemo u želju.

To nije teško, a prija. 😉