Uguši taj nemir u sebi i pomisli da igraš. Ulaziš u igru svesno ali bez strahova, jer, igra je to. I onda, sve nekako dođe na svoje. Oseti mir. Oseti stanje bez očekivanja. Stanje bez misli. Dete si. Bosonog trčiš po mokroj travi. Igraš se. I trčiš svuda. Tamo gde te čeka radost. Nema limita, nema granica. Igraš se. I to ti daje tu lakoću da budeš i to što jesi i to što želiš da budeš. Često se igram.
Uđem u život kao u igru gde nema pravila. Volim da zaplešem tako, s’vremena na vreme.
Marijana Ilić 