Zapleši.

Uguši taj nemir u sebi i pomisli da igraš. Ulaziš u igru svesno ali bez strahova, jer, igra je to. I onda, sve nekako dođe na svoje. Oseti mir. Oseti stanje bez očekivanja. Stanje bez misli. Dete si. Bosonog trčiš po mokroj travi. Igraš se. I trčiš svuda. Tamo gde te čeka radost. Nema limita, nema granica. Igraš se. I to ti daje tu lakoću da budeš i to što jesi i to što želiš da budeš. Često se igram.

Uđem u život kao u igru gde nema pravila. Volim da zaplešem tako, s’vremena na vreme.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s