Ne mogu da budem ko nisam.
Ne mogu da kažem da kada želim da kažem ne.
Ne mogu da nemam osmeh na licu svaki dan, od jutra.
Ne mogu da zamislim da takav život postoji.
Život u kome ti nisi ti, u kome ti ne odlučuješ za sebe…
Meni to jednostavno nije u krvi.
Enegrija teče kroz moju krv.
Energija koja me pokreće i vodi tamo gde mi je lepo.
Ljubi se istok i zapad.
Živela sam bez te energije.
Sada, kada je jednom ušla.
Ne dam joj van.
Ostajemo zajedno.
Ona i ja.
I tamo gde ta energija ne živi, tužno je…
…ali nisam ja ona koja će ti doneti energiju. Energiju moraš sam da nađeš, tamo gde možda još uvek nisi gledao. Pogledaj na drugu stranu. Možda ti se i svidi ono što te tamo čeka! 😉
