Spreman za posao?

Želiš?

Znaš da možeš. Odlučiš. Počneš.

Uđeš u još jednu igru gde već odavno znaš kraj.

I sviđa ti se što možeš da je igraš. Jer, opušteno, i bez strepnje posmatraš sve one koji nisu svesni tvoje igre, a učestvuju u njoj.

Uzbuđenje je tu. Vrti se u stomaku. Srce kuca tristo na sat jer osećaš kraj igre, igre koja teče i do kraja ima još vremena. Bolje od tog osećaja je jedino osećaj u budućnosti, kada osvestiš da se po drugi put raduješ za istu stvar. Isreno se raduješ i samom kraju i samoj svesti da si se već smejao, radovao zbog toga zbog čega si i počeo da igraš tu igru.

Da pobediš!

U svojoj igri, uvek ti pobeđuješ.