Zapleši.

Uguši taj nemir u sebi i pomisli da igraš. Ulaziš u igru svesno ali bez strahova, jer, igra je to. I onda, sve nekako dođe na svoje. Oseti mir. Oseti stanje bez očekivanja. Stanje bez misli. Dete si. Bosonog trčiš po mokroj travi. Igraš se. I trčiš svuda. Tamo gde te čeka radost. Nema limita, nema granica. Igraš se. I to ti daje tu lakoću da budeš i to što jesi i to što želiš da budeš. Često se igram.

Uđem u život kao u igru gde nema pravila. Volim da zaplešem tako, s’vremena na vreme.

Plači! Ali od sreće.

Pruži ruku i uzmi taj deo koji je izašao iz tebe.

Drži ga čvrsto. Oseti pod prstima i…

Oseti ponos.

Oseti radost, more koje divlja u tvom stomaku.

Talas neka te pokrije.

Mokar, kao posle kiše, uzdigni glavu ka visinama i udahni. Duboko.

I plači!

Plači od sreće jer držiš sebe u svojim rukama.

Danas, sutra, svaki dan kada poželiš.

Čudan je taj osmeh uz plakanje.

Padaš, uzima te pod svoje…

…uživaš u tom naletu emocija kao kada te u pesmi glas jačine koji pomera sa mesta, diže na noge!

Veličanstveno!

To je za mene plakanje od sreće. To je za mene flow.