…i slušaj ništa. Tišina. Niko ti je ne može uzeti.
Tvoja je samo kada poželiš.
Otvori prozor, umiri misli i slušaj tišinu koja je samo tvoja.
Zamisli kapi koje padaju. Čuješ ih u svojoj tišini i dobro ti je.
Ne menjaš ništa. Ništa ne treba da se menja. Treba da se uzme ono što ti pripada.
I budi sve. Majka, dete, žena, ljubav, želja, strast, vatra i voda.
I budi svoj. Lud za druge ali za sebe upravo ono što jesi i što ti prija da budeš.
Druga strana si ti. Sebi si potreban samo ti. Sve ostalo i svi ostali su samo tu, u prolazu.
Kada se stiša sva zbrka. Kada se umire kapi. Leto zaškripi noću kroz otvoren prozor. Bićeš ono što si bio. Tišina, tvoja i ničija više.
Hoćeš sa mnom da dodiruješ nebo?
Želiš sa mnom da piješ margarite na plaži?
Ti, moja tišina i ja…
Pogled. Ostao je urezan. I ostaće verujem.
Zar nije divno što svoju tišinu delim samo sa tvojim pogledom? M
Marijana Ilić 