Izvini.
Mislim da znam zašto sam toliko ljuta. Besna na život. Besna na tebe!
Nemam snagu da prekinem kontrolu, a to je jedino što ne treba da postoji.
Zato te i mrzim toliko.
Ti! Ti mi ne daš da imam kontrolu nad svojim životom!
U kakvo ropstvo si me TI uvukao!
I kuca. Lupa! Hoće da iskoči dok svojom snagom govori koliko je bolja istina protiv koje se ne boriš.
I uradiš taj mali korak.
…i osetiš se živom.
Srce opet tuče. Opet priča istinu.
Život. Svuda. Stalno. Do kraja.
Probala sam i znam da postoji. Osmeh jer dišeš, vidiš, osećaš…možeš! I znam da mogu. Samo da se mrdnem iz tog ušuškanog sveta i razdrmam sve oko sebe.
