Kada ti bezbroj misli napada glavu, smiri se. Umiri sve i isključi se komplet.

Pogled u prazno!

I onda oseti da baš tako treba da bude.

Baš tu treba da budeš iako žarko želiš da odeš. Tu ti je mesto za sada jer će ti tvoje sadašnje mesto posle dati ono koje je najbolje za tebe.

Osvesti takav način razmišljanja, osvesti takve slike kada te misli napadnu i videćeš, nestaće sve što te uznemirava, brine, muči, tera da patiš…

I doći će samo mir i prihvatanje.

Radost jer si baš tu gde ti je mesto.

Gde TI vidiš da ti je mesto!

Buka…

U svoj toj buci koja nameće jačinu zvuka, remeti slobodu razmišljanja…

…remeti tišinu koja je ponekada potrebna da bi se čulo ono što se čuti ne može.

Izdvojiti sebe i svoj um iz tog zvuka nije lako.

Nije lako ali, nije ni nemoguće!

Zatvori oči!

Zamisli pred očima “svoju sliku”.

Oseti tu sliku.

Živi je kroz emocije i oseti mir jer to je slika gde si ti i gde se vidiš.

Slika gde ti je dobro. Mesto koje ti daje samoga sebe.

Slika gde ne postoji niko ko ti donosi nemir!

Prizor gde ne postoji niko i ništa osim onoga što želiš za sebe.

Um bez buke!