U svoj toj buci koja nameće jačinu zvuka, remeti slobodu razmišljanja…
…remeti tišinu koja je ponekada potrebna da bi se čulo ono što se čuti ne može.
Izdvojiti sebe i svoj um iz tog zvuka nije lako.
Nije lako ali, nije ni nemoguće!
Zatvori oči!
Zamisli pred očima “svoju sliku”.
Oseti tu sliku.
Živi je kroz emocije i oseti mir jer to je slika gde si ti i gde se vidiš.
Slika gde ti je dobro. Mesto koje ti daje samoga sebe.
Slika gde ne postoji niko ko ti donosi nemir!
Prizor gde ne postoji niko i ništa osim onoga što želiš za sebe.
Um bez buke!
Marijana Ilić 