Budi te nešto jače od sebe samoga, u ranu zoru, u jutro hladno, jesenje.
Osećam se kao da sam “prozvana” da je vreme da ustanem.
Moje vreme.
Jer, nešto treba da uradim sada. Nešto treba da se “napravi sada”.
Reči dolaze same.
Tišina prija. Dete spokojno spava.
Sama sam sa sobom i svoja sam.
Biti u stanju gde sva naša najbolja čula dolaze do izražaja je stanje kada nam je um prazan za svakodnevne rutine!
Meditacija i opuštanje nas dovode do takvoga stanja.
Stanje bez misli.
Zato sam se i probudila ovako rano, sama. Zato volim da hodam po mokrom lišću, kroz šumu, dok sunce još nije stiglo da osuši rosu sa tog šarenila na tlu, pod mojim nogama.
Zato ponekada…
Volim samoću, mir i tišinu.
