Prva ljubav.

Sećanje, provlači svoje niti kroz moje misli i vraća me u prošlost.

Prva ljubav. Ona prava kada lomiš sebe na sto delova i svaki taj deo sebe spremno čekaš da daš onome koga toliko snažno želiš, voliš!

I život te odvede posle na neku drugu stranu, možda.

Rastavi te od te prve prave.

Ali sećanje i emocije koje samo jedna sitnica pokrene, to ti život ostavi.

Ostaje u tebi taj ćošak prošlog vremena koga se setiš sa osmehom, i onda taj osmeh traje sve dok traje i misao na prošlost, prvu pravu ljubav, glas izgovorene reči, dodir, pogled…emocije koje su bile sve samo ne rutina, obaveza, moranje.

Ostavlja ponekada ožiljke, slomljeno srce, ali ostavlja i tu divnu misao kada razbudiš sećanje i osvestiš emociju koju si osećao tada, davno.

Eh, ta ljubav.

Šta nam je činila.

Šta nam daje.

Šta nam sprema za sutra.

Nijedna se ne pamti kao ta…

…prva ljubav.