Sećanje, provlači svoje niti kroz moje misli i vraća me u prošlost.
Prva ljubav. Ona prava kada lomiš sebe na sto delova i svaki taj deo sebe spremno čekaš da daš onome koga toliko snažno želiš, voliš!
I život te odvede posle na neku drugu stranu, možda.
Rastavi te od te prve prave.
Ali sećanje i emocije koje samo jedna sitnica pokrene, to ti život ostavi.
Ostaje u tebi taj ćošak prošlog vremena koga se setiš sa osmehom, i onda taj osmeh traje sve dok traje i misao na prošlost, prvu pravu ljubav, glas izgovorene reči, dodir, pogled…emocije koje su bile sve samo ne rutina, obaveza, moranje.
Ostavlja ponekada ožiljke, slomljeno srce, ali ostavlja i tu divnu misao kada razbudiš sećanje i osvestiš emociju koju si osećao tada, davno.
Eh, ta ljubav.
Šta nam je činila.
Šta nam daje.
Šta nam sprema za sutra.
Nijedna se ne pamti kao ta…
…prva ljubav.
Marijana Ilić 