Uzmi kist u svoje ruke i oboji taj život što dišeš.
Oboji ga u boje, svoje omiljene.
Kada te prekriju oblaci i sivo nebo, izvadi te boje i oboji dan u šareno.
Daj mu malo žute, da zasija i zgreje te kao sunce.
Daj mu malo zelene, da osetiš svežinu prirode koju vidiš i mirišeš dok koračaš kroz šumu, tražiš put među drvećem, golim, bez listova, drvećem koje je usnulo u magli koju jesen nosi u sebi.
Oboji srce u crveno, kada osećaš da je izgubilo boju. Daj mu vatre, daj mu ritam da ponovo oživi i kuca. Daj mu snagu da te opet vodi putevima koju su samo tebi poznati, dragi.
Malo prave na cestu stavi, zatvori oči i zamisli, slušaj kako odjednom reka pored tebe teče.
Postani heroj u duši jer si bojama udahnuo život tamo gde sve izgleda kao da života nema.
Postani ono što si sposoban da stvoriš kada u život uneseš omiljene boje radosti, mira, sreće, ljubavi, života…
I zapleši sa osmehom na licu, ritmom što struji kroz tvoje telo.
Opusti se i prepusti se instinktu da te vodi.
Dozvoli želji, maštanju, ideji, da postanu stvarnost.
Sa malo omiljene boje u životu, navuci na sebe ogrtač koji te štiti od svega i svih i nastavi da slikaš i dalje, sve dok nalaziš boje koje želiš da vidiš, osetiš, živiš.
Stvori sve što ti nedostaje, fali.
Uđi u svoju sliku, živi je.
Oseti svaki zvuk i svaki miris, svaku boju oživi pogledom.
Opusti se i uživaj u šarenilu koje je tvojih ruku delo, jer to šarenilo koje si oživeo, to je tvoj život!
