Poštuj.

Upadneš li ponekada u mentalno stanje gde nisi definisan?

Ja bih ga nazvala, „provalija bez misli“, bunar bez vode, dubok, mračan.

Znaš li da se popneš gore, da potražiš svetlost kada si ceo u mraku?

Umeš li da potražiš izlaz iz provalije i napuniš svoje stanje mislima, onima koje ti daju osmeh, mir, svest da postojiš?!

Nauči ili počni da učiš jer…

…ljudi, svet, sve oko tebe ponekada nije onako kako tebi treba, a ono što tebi treba je da imaš to znanje da zadržiš mir u sebi i kada oko tebe bruji tornado!

Pusti druge blizu ali znaj da postoji taj prostor u kome si ti i ono tvoje definisano upravo ono što je tebi bitno!

Pusti druge da imaju svoje bitno!

Zato ti dajem predlog…

…nauči da se smeješ kada ti nije do smeha, nauči da se pozdraviš sa nekim ko ti nije nimalo drag jer, to je momenat tvog izbora. Tvoj postupak karakteriše tebe, tvoje vaspitanje. To je tvoja moć da budeš priseban, na zemlji, razuman i miran, definisan.

U tvojoj priči bitni su samo tvoji maniri, tvoje znanje i tvoj mir!

Svako ima svoju priču. Svako ima svoje bitno.

Poštuj!