Month: November 2019

Osetiš li ponekada koliko razlike ima između tebe i svih ostalih?

Osetiš li da ono što radiš je pravi izbor za tebe, pogrešan možda za druge?

Ja često živim slike kroz misli i…

…pitam se.

Jesam li ja „special case“ ili su svi posebni na njihov svojstven način?!

Sve dok ne širimo mržnju. Sve dok dajemo dozvolu svakome da bude što želi da bude, sve dok sebi dajemo bore na licu, od smeha, iskustava, sopstvenih izbora, života…

Posebni smo, na naš način!

I niko, baš niko nema dozvolu da pipa tu slobodu našeg izbora!

Biti „special case“ za mene je posebna spoznaja.

…samo jedan dokaz u nizu da niko nije kao ja i da ja nisam kao drugi.

Prazna strana kreveta, odmah do mene. Greje me moja misao gde vidim tebe pored mene.

Osećam tvoj pogled.

Osećam tvoju želju.

Osećam se kao da sanjam, a opet, znam, stvarnost je to. Stvarnost koja dolazi.

Tvoj dodir koji prstima nežno čita izraze na mom licu.

Mrsiš mi kosu dok uranjaš u njen miris. Mir i taj spokoj jer dva tela čine jednu celinu.

Divan osećaj kada ga osvestiš. Divna sadašnjost kada je živiš!

I prepusti se strastima. Prepusti se nagonima koji te teraju da me voliš onako kako samo ti umeš.

Voli me onako kako ja umem da volim kada biram da dam celu sebe za tebe.

I uzmi me za ruku.

Veruj mi i kreni putem koji biram za nas.

Reci mi šta osećaš dok te moja ruka vodi.

I šapući…

…opijeno slušam svaki tvoj šapat, gladna za još. I znam da znaš koliko me “drogira” tvoj glas, tvoj dodir, tvoj dah na mom vratu.

Strast!

Oživi je i živi jer…

…to je ono što pokreće. Strast prema životu, strast prema svakom novom danu, novom buđenju, stras ljubavi, želje, požude…

Divan osećaj.

Čuvaj ga što duže u sebi od trenutka kada ga prvi put oživiš. Živi emocije koje on nosi sa sobom i budi slobodan da biraš onoga koga želiš tu, pored sebe, u sumrak, u svitanje, kroz dan i tmurnu noć…

…I Wish You Were Here!

Uzmi kist u svoje ruke i oboji taj život što dišeš.

Oboji ga u boje, svoje omiljene.

Kada te prekriju oblaci i sivo nebo, izvadi te boje i oboji dan u šareno.

Daj mu malo žute, da zasija i zgreje te kao sunce.

Daj mu malo zelene, da osetiš svežinu prirode koju vidiš i mirišeš dok koračaš kroz šumu, tražiš put među drvećem, golim, bez listova, drvećem koje je usnulo u magli koju jesen nosi u sebi.

Oboji srce u crveno, kada osećaš da je izgubilo boju. Daj mu vatre, daj mu ritam da ponovo oživi i kuca. Daj mu snagu da te opet vodi putevima koju su samo tebi poznati, dragi.

Malo prave na cestu stavi, zatvori oči i zamisli, slušaj kako odjednom reka pored tebe teče.

Postani heroj u duši jer si bojama udahnuo život tamo gde sve izgleda kao da života nema.

Postani ono što si sposoban da stvoriš kada u život uneseš omiljene boje radosti, mira, sreće, ljubavi, života…

I zapleši sa osmehom na licu, ritmom što struji kroz tvoje telo.

Opusti se i prepusti se instinktu da te vodi.

Dozvoli želji, maštanju, ideji, da postanu stvarnost.

Sa malo omiljene boje u životu, navuci na sebe ogrtač koji te štiti od svega i svih i nastavi da slikaš i dalje, sve dok nalaziš boje koje želiš da vidiš, osetiš, živiš.

Stvori sve što ti nedostaje, fali.

Uđi u svoju sliku, živi je.

Oseti svaki zvuk i svaki miris, svaku boju oživi pogledom.

Opusti se i uživaj u šarenilu koje je tvojih ruku delo, jer to šarenilo koje si oživeo, to je tvoj život!

Sećanje, provlači svoje niti kroz moje misli i vraća me u prošlost.

Prva ljubav. Ona prava kada lomiš sebe na sto delova i svaki taj deo sebe spremno čekaš da daš onome koga toliko snažno želiš, voliš!

I život te odvede posle na neku drugu stranu, možda.

Rastavi te od te prve prave.

Ali sećanje i emocije koje samo jedna sitnica pokrene, to ti život ostavi.

Ostaje u tebi taj ćošak prošlog vremena koga se setiš sa osmehom, i onda taj osmeh traje sve dok traje i misao na prošlost, prvu pravu ljubav, glas izgovorene reči, dodir, pogled…emocije koje su bile sve samo ne rutina, obaveza, moranje.

Ostavlja ponekada ožiljke, slomljeno srce, ali ostavlja i tu divnu misao kada razbudiš sećanje i osvestiš emociju koju si osećao tada, davno.

Eh, ta ljubav.

Šta nam je činila.

Šta nam daje.

Šta nam sprema za sutra.

Nijedna se ne pamti kao ta…

…prva ljubav.

Oduvek sam volela taj francuski zvuk izgovorenih reči.

Jezik ljubavi koji te vodi na let do meseca.

Jezik koji je meni uvek zvučao tako izazovno, strastveno…

Ni sanjala nisam da ću postati “french girl”.

Samo sam maštala, volela da slušam…

…samo sam zamišljala i uživala u njemu svaki put kada sam imala priliku..

Brizina kojom se život događa je tako munjevita da jednostavno, jednoga dana tu si.

Tu gde si oduvek maštao da budeš, a nisi uradio baš ništa posebno da stigneš.

Kada pustiš da te život vodi, slušajući svoje strasti, kada veruješ instinktu, kada dopustiš impulsivne akcije…

…na kraju završiš tamo gde si hteo da budeš, bez svesti da si sam sebe doveo tu gde si.

“ON” režira da budeš tamo gde ti je mesto.

“ON” režira kada te vodi putevima koji te na kraju odvedu tamo gde si se na samom početku samo zamislio…

…dozvolio sebi da maštaš i uživaš u toj mašti koja je budila emocije, pozitivne vibracije koje su te dovele tu gde si sada i gde ti je mesto sada.

Sada sam “french girl”.

A sutra, sutra je novi dan. Nove misli, želje, emocije su u meni.

I znam!

Jednostavno znam da stižem tamo gde se vidim sada.

Verujte u svoje želje!

Maštajte!

Osećajte!

Na kraju sigurno stižete tamo gde je ono što ste poželeli dok ste maštom budili emocije.

Osećaš li tempo koji ti šaljem kada sa tobom delim note?

Osećaš li energiju koja struji kada pričamo rečima muzike?

Sviđa ti se emocija koju moje srce šalje kada bira šta da deli sa tobom?

Znam da te u ranu zoru dižu moji ritmovi.

Znam da te u tamnoj noći moje note uspavljuju.

I ta igra leptira koji šaraju po utrobi kada te obuzme emocija ljubavi.

Taj svet u koji uranjamo zajedno.

Zajedno živimo ritam, strast, želje.

Zajedno znamo…

…znamo kako je kada znaš da…

I’m fall in love with you.