I gde smo kada nismo tamo gde nam je mesto?
Da li je želja za nekim jača od potrebe za nečim?
Dišem i živim. Osećam. Dajem sebe načinom na koji sam stvorena.
Stvorio me život.
Stvorile me okolnosti.
Stvorio me ON.
I koračam koracima koji utiskuju tragove svima oko mene.
Postojiš.
Svesno menjaš i tuđe živote. Sama spoznaja da si deo nekog susreta, neke priče, nečijeg života…
…to je trag koji ostaje za svima nama.
Svi pravimo svoje korake u pesku.
Svi smo jednaki ako dozvolimo svakome jednakost.
Svi smo posebni na svojstven način. Put života nas je popločao onako kako smo ga birali.
I zato, ako i padneš nekada, bobrkaš tragove svoje. Podigni snagu i nastavi dalje…
…koračaj ponovo, uspravno i snažno.
Stići ćeš do kraja samo ako veruješ!
Marijana Ilić 