…osmehuješ se kao prolećni povetarac, i, golicaš mi maštu kada te gledam sa osmehom koji me pomiluje mirisom ljubičica.
Daleko od pakla, daleko od raja. Još dosta nas čeka.
Svest da taj pogled ostaje zakovan negde u meni. Ceo put, kroz raj, kroz pakao.
I dok sviraš mi omiljenu melodiju, duša mi se topi, menja se u nešto veće, jače.
Letim.
Duša, ti i ja.
I onda, moj red. Moj osmeh zaklanja ti vidik. Toneš u njega opijen, opčinjen snagom koja besni u meni.
Sreća.
Osmeh je dovoljan za sreću. Dva osmeha su još lepša slika. Smej se za sreću…
…sreću tvoju, sreću moju.
Marijana Ilić 