Prašina.

Život peče, ostavlja prašinu i slike koje prošlost crta kao da je danas.

Na sekund osetiš svoje snove i zatvorenih očiju sanjaš neki bolji život, život koji si sebi crtao kada si znao da crtaš, kada si notama skladao svoju pesmu života…

I sve ti se čini daleko.

Sve je samo prošlost, a ti, ti si tu, sada…

Diši i seti se svojih snova!

Seti se kako da crtaš stazu kojom tvoji koraci ostavljaju trag, neizbrisivi trag, trag tebe u ovom svetu.

Postojiš!

Možeš!

Samo se seti…

Pleši uz vetar koji nanosi oluju, pleši kada kapi kiše liju po tebi…

…pleši, jer, posle svake kiše sunce dolazi, greje te, i opet snovi postoju stvarnost!

Nabaci taj osmeh.

Reci sebi: mogu!

I uspećeš…

…da snove svoje pretvoriš u stvarnost.