Komm schlaf bei mir!

Tražiš ono što znaš da jesi.

Pod šeširom kriješ pogled.

I opet, pogrešno shvaćen,

bežiš u samoću.

Osluškuješ, gledaš i tražiš.

Tražiš ono vreme,

dobro poznato i tebi i njima.

Vreme kada si ti bio TI.

I plešeš,

kao duga menjaš boje neba.

Sijaš među zvezdama…

Sanjaš, probudiš se…

…živiš snove satkane u samome sebi.

Srećo moja…

…osmehuješ se kao prolećni povetarac, i, golicaš mi maštu kada te gledam sa osmehom koji me pomiluje mirisom ljubičica.

Daleko od pakla, daleko od raja. Još dosta nas čeka.

Svest da taj pogled ostaje zakovan negde u meni. Ceo put, kroz raj, kroz pakao.

I dok sviraš mi omiljenu melodiju, duša mi se topi, menja se u nešto veće, jače.

Letim.

Duša, ti i ja.

I onda, moj red. Moj osmeh zaklanja ti vidik. Toneš u njega opijen, opčinjen snagom koja besni u meni.

Sreća.

Osmeh je dovoljan za sreću. Dva osmeha su još lepša slika. Smej se za sreću…

…sreću tvoju, sreću moju.

…ako veruješ.

I gde smo kada nismo tamo gde nam je mesto?

Da li je želja za nekim jača od potrebe za nečim?

Dišem i živim. Osećam. Dajem sebe načinom na koji sam stvorena.

Stvorio me život.

Stvorile me okolnosti.

Stvorio  me ON.

I koračam koracima koji utiskuju tragove svima oko mene.

Postojiš.

Svesno menjaš i tuđe živote. Sama spoznaja da si deo nekog susreta, neke priče, nečijeg života…

…to je trag koji ostaje za svima nama.

Svi pravimo svoje korake u pesku.

Svi smo jednaki ako dozvolimo svakome jednakost.

Svi smo posebni na svojstven način. Put života nas je popločao onako kako smo ga birali.

I zato, ako i padneš nekada, bobrkaš tragove svoje. Podigni snagu i nastavi dalje…

…koračaj ponovo, uspravno i snažno.

Stići ćeš do kraja samo ako veruješ!

You.

Kroz snove pletu se niti koje šaraju moje dane jer ti, ti si ušao…

…ušao i u javu i u san.

Dahom koji osećam kada zamislim kišu, budiš leptire raznih boja.

Leptiri lete i golicaju me iznutra.

Osećaj prija, osećaj davno zaboravljen a oduvek prisutan, samo na momenat usnuo, dok ga ti nisi probudio.

I ta igra…

Volim igru. Volim kada moja duša pleše slobodno kroz misli, želje.

Igra i strast.

Osećaš li isto što i ja kada čuješ kapi kiše kako udaraju po kapcima očiju tvojih?

Osetiš li i ti to golicanje leptira koje ti šaljem kada ti šapućem koliko te želim?

Diši dan za danom, za naše trenutke kada san postaje stvarnost.

Diši i veruj.

Veruj u moć koju zajedno gradimo kada nam se želje ukrste.

I uživaj u danu, noći.

Uživaj danas. Uživaj sutra. I ja ću…

Because of…

…you.

La vie est belle!

Da li vam je neko nekada rekao:

„La vie est belle.“

Svaki korak načinjen u danu je korak dalje u našem životu i učiniti ga posebnim i nije neka mudrost.

Jedan osmeh upućen strancu.

Jedan poklon pružen s’ljubavlju.

Jedan poljubac na obrazu…

Samo jedan momenat je potreban da od njega napravimo lep život!

Jedan momenat i mir upleten u naše želje, naše snove, naše „hoću“.

Rođeni da živimo lep život.

Najveći dar koji nam je ikada pružen u ruke, srce, dušu.

Živeti svaki dan sa svešću da se on nikada više neće ponoviti. Živeti dan u znanju da je život sadašnjost. Živeti i znati da sutra opet počinjemo…

…počinjemo da gradimo nešto što treba da bude…

„La vie est belle.“

I wish you are here.

Sama u noćima kada mi treba tvoj glas.

Sama, čekam tvoj miris uz mene, miris davno zaboravljen!

I Wish you are here.

Da vidiš mene u punom sjaju.

Da vidiš dete koje si rodila.

Da osetiš snagu koju si mi rođenjem dala.

Ja mogu! Mogu jer si me naučila da mogu, kada želju spojim sa verom!

Fališ.

…u noćima kada tuga spusti svoje otiske na moju dušu.

Fališ da mi kažeš: „Sve će biti dobro.“

I ne samo zbog reči koje želim čuti tvojim glasom.

Fališ  jer si deo mene i ja sam deo tebe. Mi smo veza, neraskidiva.

Zato…

…I wish you are here!

Slobodna.

Čaša vina na stolu.

Sunce šalje svoje niti svetlosti, greje lagano, oktobarski.

Oko tebe život vrije. Dan je. Ljudi, okupljeni svojim misijama vredno rade.

Radim i ja.

Pišem!

Pišem ovo pismo onome ko voli da ga čita.

Pišem ovo što živim i osećam, sada. Slobodna.

Nedavno sam čitala zanimljiv artikal, o piscima, slikarima, umetnicima. Njihovim „rutinama“ koje proizvode inspiraciju.

Alati su tu. Prisutni i neophodni.

Prisutni su i u mom životu i svaki mi je drag na poseban način jer rađa drugačiju priču, poruku.

Stvara tekst koji pišu moje misli tada kada mislim da ih nemam.

Moja ruka je samo produžetak koji sledi naređenja nečeg, nekog ko sam u stvari ja, kada sam slobodna, srećna, mirna i ispunjena.

Želim Vam slobodu!

Želim Vam mir!

Želim vam radost i sreću.

Poštuj.

Upadneš li ponekada u mentalno stanje gde nisi definisan?

Ja bih ga nazvala, „provalija bez misli“, bunar bez vode, dubok, mračan.

Znaš li da se popneš gore, da potražiš svetlost kada si ceo u mraku?

Umeš li da potražiš izlaz iz provalije i napuniš svoje stanje mislima, onima koje ti daju osmeh, mir, svest da postojiš?!

Nauči ili počni da učiš jer…

…ljudi, svet, sve oko tebe ponekada nije onako kako tebi treba, a ono što tebi treba je da imaš to znanje da zadržiš mir u sebi i kada oko tebe bruji tornado!

Pusti druge blizu ali znaj da postoji taj prostor u kome si ti i ono tvoje definisano upravo ono što je tebi bitno!

Pusti druge da imaju svoje bitno!

Zato ti dajem predlog…

…nauči da se smeješ kada ti nije do smeha, nauči da se pozdraviš sa nekim ko ti nije nimalo drag jer, to je momenat tvog izbora. Tvoj postupak karakteriše tebe, tvoje vaspitanje. To je tvoja moć da budeš priseban, na zemlji, razuman i miran, definisan.

U tvojoj priči bitni su samo tvoji maniri, tvoje znanje i tvoj mir!

Svako ima svoju priču. Svako ima svoje bitno.

Poštuj!