Ljubav

Umeš li da vodiš ljubav rečima?

Umeš li dodirom da probudiš stras, bez reči, bez glasa?

Pogled. Umeš li pogledom da probudiš vatru? Razbuktaš je u onome koga želiš da zapališ.

Emocija ljubavi, nešto što se ne opisuje. Nešto što se oseti, živi. Nešto što diže u visine neviđene.

Digne te i nosi te krilima vetra kroz oblake, među drvećem…

Osvajaš planine. Osvajaš pristaništa. Osvajaš svet…

…kada stvarno voliš.

I ne zavaravaj se, nije uvek let u visine tako jednostavna, lak.

Ali ako jednom ne poletiš, ne znači da ne voliš.

Dve duše, različite. Svaka posebna na svoj način. Svaka svoj ritam ima. Svaka svoju dušu gradi. Svaka svoja iskustva ima.

 Ako vredi, bori se! Bori se za svoju ljubav. Borite se zajedno jer jedino u dvoje uspeva…

…ljubav.

Stand By Me

Usamljen, tražiš me…

Želiš me. Moliš me. Na kolena stavljaš me, i…

Pogledom rušiš sve barijere. Rušiš sve zidove. Rušiš sve nemoguće.

Molim te, bez reči. Samo taj pogled čežnje. Samo strast koja blješti na licu, tvom, mom.

Želiš me.

Želim te.

Tu, sada, odmah. Pogledaj u mesec i videćeš moje oči u odsjaju. Videćeš ono o čemu pišem, ono o čemu čeznem. I ja vidim isto kada mi mesec zaroni u pogled.

I „Stand By Me“.

Pusti omiljenu melodiju i pruži mi ruku. Pozovi me na taj ples „Under The Moon“.

Očiju zatvorenih, pleši uz moje telo. Vodiće te moj ritam. Odvešću te do zvezda i nazad, a onda…

…onda se primiri i slušaj tišinu noći. Oseti moj miris. Oseti moj dodir. Voli i uživaj u želji koju živiš ovde sa mnom iako si daleko!

Moguće je!

Sve je moguće, samo zatvori oči i…

„Stand By Me“

Special place.

Osećaj te vodi.

Želja diktira putanju, i tu si.

Tvoje specijalno mesto.

Mir, tišina, zvuk vetra i cvrkut ptica.

Sunce daje energiju i ti, kao gušter koji se budi s’prolećem, smešta svoje telo na kamen i počinje da upija tu energiju sunca! Energiju života.

Moćna je!

Kao hrana koja daje snagu telu, kao mir koji daje sve potrebno duši, umu.

Volim moje “special place”.

I da, imam ih mnogo, ali ovo ovde…

…visoko, blizu oblaka. Nisko, blizu zemlje koja nas hrani.

Klupa samo za mene.

Imaš li svoju klupu? Imaš li sopstveno skrovište gde si sam sa sobom i gde si najbliži onome što stvarno jesi?

Imaš li svoje “Special place”?

Jedan dan.

Otvaraš oči, svetlost te štipa. Želiš još da „roniš“ po mraku i noći, ali…

…dan je.

Novi i poseban.

Svaki dan je poseban sam po sebi jer je jedan i neponovljivi.

Iskoristi ga onoliko koliko želiš jer sutra nema ponavljanja. Sutra je novi dan. Nove mogućnosti pruža.

Uživaj.

Smej se.

I, budi pre svega slobodan. Slobodan da skreneš levo iako putokaz pokazuje desno. Budi slobodan da se izraziš i poželiš. Uradi to što te u datom trenutku čini srećnim. I, uživaj!

Jedan je ovaj dan.

Možeš li sebi da dopustiš da živiš sadašnjost koja je upletena sa željama?

Pokušaj bar jednom i onda ćeš znati na šta mislim.

Znaćeš o čemu pišem. Na kraju dana znaćeš kako se oseća čovek koji živi dan za danom punim plućima!

Na kraju dana ćeš znati kako se oseća srećan čovek!

Special case.

Osetiš li ponekada koliko razlike ima između tebe i svih ostalih?

Osetiš li da ono što radiš je pravi izbor za tebe, pogrešan možda za druge?

Ja često živim slike kroz misli i…

…pitam se.

Jesam li ja „special case“ ili su svi posebni na njihov svojstven način?!

Sve dok ne širimo mržnju. Sve dok dajemo dozvolu svakome da bude što želi da bude, sve dok sebi dajemo bore na licu, od smeha, iskustava, sopstvenih izbora, života…

Posebni smo, na naš način!

I niko, baš niko nema dozvolu da pipa tu slobodu našeg izbora!

Biti „special case“ za mene je posebna spoznaja.

…samo jedan dokaz u nizu da niko nije kao ja i da ja nisam kao drugi.

Wish You Were Here…

Prazna strana kreveta, odmah do mene. Greje me moja misao gde vidim tebe pored mene.

Osećam tvoj pogled.

Osećam tvoju želju.

Osećam se kao da sanjam, a opet, znam, stvarnost je to. Stvarnost koja dolazi.

Tvoj dodir koji prstima nežno čita izraze na mom licu.

Mrsiš mi kosu dok uranjaš u njen miris. Mir i taj spokoj jer dva tela čine jednu celinu.

Divan osećaj kada ga osvestiš. Divna sadašnjost kada je živiš!

I prepusti se strastima. Prepusti se nagonima koji te teraju da me voliš onako kako samo ti umeš.

Voli me onako kako ja umem da volim kada biram da dam celu sebe za tebe.

I uzmi me za ruku.

Veruj mi i kreni putem koji biram za nas.

Reci mi šta osećaš dok te moja ruka vodi.

I šapući…

…opijeno slušam svaki tvoj šapat, gladna za još. I znam da znaš koliko me “drogira” tvoj glas, tvoj dodir, tvoj dah na mom vratu.

Strast!

Oživi je i živi jer…

…to je ono što pokreće. Strast prema životu, strast prema svakom novom danu, novom buđenju, stras ljubavi, želje, požude…

Divan osećaj.

Čuvaj ga što duže u sebi od trenutka kada ga prvi put oživiš. Živi emocije koje on nosi sa sobom i budi slobodan da biraš onoga koga želiš tu, pored sebe, u sumrak, u svitanje, kroz dan i tmurnu noć…

…I Wish You Were Here!

Omiljene boje.

Uzmi kist u svoje ruke i oboji taj život što dišeš.

Oboji ga u boje, svoje omiljene.

Kada te prekriju oblaci i sivo nebo, izvadi te boje i oboji dan u šareno.

Daj mu malo žute, da zasija i zgreje te kao sunce.

Daj mu malo zelene, da osetiš svežinu prirode koju vidiš i mirišeš dok koračaš kroz šumu, tražiš put među drvećem, golim, bez listova, drvećem koje je usnulo u magli koju jesen nosi u sebi.

Oboji srce u crveno, kada osećaš da je izgubilo boju. Daj mu vatre, daj mu ritam da ponovo oživi i kuca. Daj mu snagu da te opet vodi putevima koju su samo tebi poznati, dragi.

Malo prave na cestu stavi, zatvori oči i zamisli, slušaj kako odjednom reka pored tebe teče.

Postani heroj u duši jer si bojama udahnuo život tamo gde sve izgleda kao da života nema.

Postani ono što si sposoban da stvoriš kada u život uneseš omiljene boje radosti, mira, sreće, ljubavi, života…

I zapleši sa osmehom na licu, ritmom što struji kroz tvoje telo.

Opusti se i prepusti se instinktu da te vodi.

Dozvoli želji, maštanju, ideji, da postanu stvarnost.

Sa malo omiljene boje u životu, navuci na sebe ogrtač koji te štiti od svega i svih i nastavi da slikaš i dalje, sve dok nalaziš boje koje želiš da vidiš, osetiš, živiš.

Stvori sve što ti nedostaje, fali.

Uđi u svoju sliku, živi je.

Oseti svaki zvuk i svaki miris, svaku boju oživi pogledom.

Opusti se i uživaj u šarenilu koje je tvojih ruku delo, jer to šarenilo koje si oživeo, to je tvoj život!

Život.

Šta je život za tebe?

Šta te pokreće da napraviš promene u koracima?

Šta te tera da “guraš dalje”?

Život!

Znaš li stvarno da živiš život ili ga samo puštaš da prođe pored tebe, kao gluvi voz što prolazi kroz gustu maglu u noći?

Sloboda i život!

Može li jedno bez drugoga ili samo jedno uz drugo?

Kakva lakoća življenja života uz svu slobodu koja nam je data rođenjem.

Slobodni da dišemo!

Slobodni da biramo!

Slobodni da živimo!

Jedan je i ne ponavlja se.

Tvoj život je samo tvoj…

…život.

Prva ljubav.

Sećanje, provlači svoje niti kroz moje misli i vraća me u prošlost.

Prva ljubav. Ona prava kada lomiš sebe na sto delova i svaki taj deo sebe spremno čekaš da daš onome koga toliko snažno želiš, voliš!

I život te odvede posle na neku drugu stranu, možda.

Rastavi te od te prve prave.

Ali sećanje i emocije koje samo jedna sitnica pokrene, to ti život ostavi.

Ostaje u tebi taj ćošak prošlog vremena koga se setiš sa osmehom, i onda taj osmeh traje sve dok traje i misao na prošlost, prvu pravu ljubav, glas izgovorene reči, dodir, pogled…emocije koje su bile sve samo ne rutina, obaveza, moranje.

Ostavlja ponekada ožiljke, slomljeno srce, ali ostavlja i tu divnu misao kada razbudiš sećanje i osvestiš emociju koju si osećao tada, davno.

Eh, ta ljubav.

Šta nam je činila.

Šta nam daje.

Šta nam sprema za sutra.

Nijedna se ne pamti kao ta…

…prva ljubav.

French girl

Oduvek sam volela taj francuski zvuk izgovorenih reči.

Jezik ljubavi koji te vodi na let do meseca.

Jezik koji je meni uvek zvučao tako izazovno, strastveno…

Ni sanjala nisam da ću postati “french girl”.

Samo sam maštala, volela da slušam…

…samo sam zamišljala i uživala u njemu svaki put kada sam imala priliku..

Brizina kojom se život događa je tako munjevita da jednostavno, jednoga dana tu si.

Tu gde si oduvek maštao da budeš, a nisi uradio baš ništa posebno da stigneš.

Kada pustiš da te život vodi, slušajući svoje strasti, kada veruješ instinktu, kada dopustiš impulsivne akcije…

…na kraju završiš tamo gde si hteo da budeš, bez svesti da si sam sebe doveo tu gde si.

“ON” režira da budeš tamo gde ti je mesto.

“ON” režira kada te vodi putevima koji te na kraju odvedu tamo gde si se na samom početku samo zamislio…

…dozvolio sebi da maštaš i uživaš u toj mašti koja je budila emocije, pozitivne vibracije koje su te dovele tu gde si sada i gde ti je mesto sada.

Sada sam “french girl”.

A sutra, sutra je novi dan. Nove misli, želje, emocije su u meni.

I znam!

Jednostavno znam da stižem tamo gde se vidim sada.

Verujte u svoje želje!

Maštajte!

Osećajte!

Na kraju sigurno stižete tamo gde je ono što ste poželeli dok ste maštom budili emocije.