Ovo što čitate, napisala je žena koja je rođena u Srbiji, Vojvodini, malom selu pored grada Sombora.
Žena koja je tamo odrasla bez oca a kasnije i bez majke koja je počinila samoubistvo. Žena koja je još kao dete birala da sanja velike snove. Da sanja i da veruje u njih. Žena koja je krenula u potragu sa samom sobom i na tom putu doživela i preživela.
Ta žena sam ja.
Ja sam ona kojoj je u decembru 2015. godine dijagnostifikovan invazivni rak grlića materice.
Ja sam ona kojoj je u februaru 2017. godine dijagnostifikovan rak dojke.
Ja sam ona koja je 18.juna 2018. godine doživela katastrofalnu automobilsku nesreću iz koje je izašla bez ijedne ogrebotine dok su očekivanja svih prisutnih bila bliža tome da vide mrtvo telo vozača u automobilu.
Tu sam da podelim svoj život sa svima koji još uvek ne veruju u snagu vere. Pišem vam jer znam, osećam da mnogi od vas žive ono što sam ja preživela, prebrodila i naučila.
Ja sam ona koja sve što zna, bez stega i strahova deli sa onima koji žele da znaju još više.
Marijana Ilić
Marijana Ilić 