Fall in love.

Osećaš li tempo koji ti šaljem kada sa tobom delim note?

Osećaš li energiju koja struji kada pričamo rečima muzike?

Sviđa ti se emocija koju moje srce šalje kada bira šta da deli sa tobom?

Znam da te u ranu zoru dižu moji ritmovi.

Znam da te u tamnoj noći moje note uspavljuju.

I ta igra leptira koji šaraju po utrobi kada te obuzme emocija ljubavi.

Taj svet u koji uranjamo zajedno.

Zajedno živimo ritam, strast, želje.

Zajedno znamo…

…znamo kako je kada znaš da…

I’m fall in love with you.

Mir i tišina

Budi te nešto jače od sebe samoga, u ranu zoru, u jutro hladno, jesenje.

Osećam se kao da sam “prozvana” da je vreme da ustanem.

Moje vreme.

Jer, nešto treba da uradim sada. Nešto treba da se “napravi sada”.

Reči dolaze same.

Tišina prija. Dete spokojno spava.

Sama sam sa sobom i svoja sam.

Biti u stanju gde sva naša najbolja čula dolaze do izražaja je stanje kada nam je um prazan za svakodnevne rutine!

Meditacija i opuštanje nas dovode do takvoga stanja.

Stanje bez misli.

Zato sam se i probudila ovako rano, sama. Zato volim da hodam po mokrom lišću, kroz šumu, dok sunce još nije stiglo da osuši rosu sa tog šarenila na tlu, pod mojim nogama.

Zato ponekada…

Volim samoću, mir i tišinu.

Noćna ptica

“Prazna soba” a u njoj ipak leži neko.

Osećaj bega iz tog toplog mesta, u noć, hladan mrak gde mesec viri i baca svoju svetlost…

…pravi senku jedne ptice, usamljene ptice, noćne ptice.

Leti jer ne može da “spava” sama.

Širim ruke, zovem je da sleti na moje dlanove.

Zovem je da ne bude sama ali ona, ona voli taj usamljeni let.

Voli nebo, slobodu leta.

Voli mesec, voli zvezde.

I, srećna je, bar mi se čini, u tom svom svetu. Zato i skupljam ruke, zatvaram dlanove jer…

Ona je izabrala svoje mesto na nebu gde joj je lepše, bolje za nju i njen let.

Rođena je da leti a ne da je ja držim.

Bolje joj je tako, bolje i njoj a i mojim dlanovima kojima je bilo vreme da se vrate u toplo, vreme da se zgreju.

Samo mislim…

Bolje joj je tamo nego sa mnom.

Poruke u boci

Sanjaš snove toliko stvarne ponekada da, kao da živiš film iz glave koji ti režira noćni mir.

Sanjaš i one snove kada ne znaš ni gde, ni sa kime si, ni zašto si…

Kada nam je telo mirno, um prazan i svest čista, dobijamo ih.

Poruke u boci!

Dobijamo te odgovore koje postavljamo “nebu”. Ne dobijamo ih tada kada ih žarko očekujemo, već tada kada nam ih talasi pošalju pred noge.

Čitajte pažljivo svoje “Poruke u boci”.

U njima se kriju čudesne priče.

U njima se kriju vaši odgovori.

Nemoguće ne postoji za onoga ko veruje da je sve moguće!

Nisam na ovome svetu da moram da razumem druge. Ja ne tražim da drugi razumeju mene!

Ako želim da razumem, želim. Ako ne mogu, ne znam ili ne želim…onda ni neću.

Svako je slobodan da bira za sebe isto to.

…divan dan, sunce sija, greje mi kožu na licu, greje mi obraze i srce.

Uživam!

Da li razumeju drugi kako mogu SADA to da radim, sada kada je toliko nepravde na ovome svetu? Toliko bola, patnje, osude, nerazumevanja, gladi, smrti!

Ne razumeju oni mene i iskreno, više ne tražim od nikoga ni da me razume!

Više ne tražim od nikoga ništa jer, kada te ovakav prizor diže visoko, kada ti ovi mirisi probude čula, ne može a da ti ne bude dobro!

A kada se osećaš dobro, osećaš se jako!

Onda…

Nemoguće ne postoji za tebe!

“Nemoguće ne postoji za onoga ko veruje da je sve moguće!”

Zahvalna… (Dodatak “ON je ja i ja sam ON”)

Nedavno, na dnu pakla, naterala sam sebe da se “podignem” opet.

Kada čoveku krene dobro on zapostavi običaje koji su ga i doveli do tog dobrog stanja.

Kada sam ja postigla svoje velike manifestacije, jednostavno sam prestala sve!

Meditacija, vizualizacija, slike pred očima i ta emocija koja te natera da osetiš sve zamišljeno kao prisutno i stvarno.

Za mene je sve to postalo prošlost.

Uvek je tu bilo nešto drugo, preče, bitnije, hitnije..

Počelo je “kao”: « Nemam vremena! «

Nikada do sada, opet!

Jednom sam uspela, znala sam da ja to mogu opet!

I mogu!

Toliko sam zahvalna jer upravo sada živim sliku koju sam pre dve nedelje osećala sa zatvorenim očima.

Zahvalna i za sebe i za sve one koji osmehom jačaju veru da vizualizacija nije iluzija.

Osmeh je potvrda da si to već video ranije, pre, a sada, sada se smeješ jer si zahvalan svojoj moći da budeš ON i da ON bude ti!

Supergirl

Ova je za onu koju volim.

Ova je za onu koja zna šta želi.

Ova je za onu koja ume sa zatvorenim očima da gleda kroz pesak koji vetar nosi kroz pustinju.

Ova je za onu koja “Can Be Te One”.

Uzmi me takvu ili odustani!

Da li me razumeš da ponekada znam da budem “luda” i ne mogu da budem anđeo svaki put kada se to očekuje od mene?

Samo sam duša čije su namere iskrene i molim te da mi daš da budem to što jesam.

“Oh baby, I’m just human. Don’t you know I have faults like anyone?”

I kažu mi: “Izgubila si pamet.”

Ali samo želim reći što želim reći. Samo želim da uradim ono što me privlači.

I znam! Biti “Supergirl” je ono na šta svako ima pravo!

Da li znaš da je ova samo za onu koja…

…koja nije za onoga ko ne želi vatru koja gori kada se noćna svetla pogase.

I zato…

Supergirl don’t cry! Supergirl just fly!

Mir

Osećam mir tu gde jesam. Osećam da sam svoja tu gde nisam na svome.

Sreća koja ti ne da zaspeš, ne da ti da zaklopiš oči jer uzbuđenje tera srce da kuca jače i jače.

Biti prihvaćen onakav kakav znaš da jesi daje ti sve gore navedeno i, mogu vam reći…

…divan je osećaj biti tu gde sam sada, osećati to što osećam, živeti to što trenutno živim.

Večeras snove počinjem zahvalnošću jer znam da takvo mesto postoji.

Znam da može da se oseti, doživi, vidi i tera te na još.

Sutra je novi dan.

Novi dan za osmeh.

Sutra je novi dan za mir u duši, umu i telu. I jedva čekam jutro da prekine moje snove jer živeti snove je nešto najlepše što svakome želim.

Sanjajte večeras, a sutra…

Sutra živite snove!

Kada ti bezbroj misli napada glavu, smiri se. Umiri sve i isključi se komplet.

Pogled u prazno!

I onda oseti da baš tako treba da bude.

Baš tu treba da budeš iako žarko želiš da odeš. Tu ti je mesto za sada jer će ti tvoje sadašnje mesto posle dati ono koje je najbolje za tebe.

Osvesti takav način razmišljanja, osvesti takve slike kada te misli napadnu i videćeš, nestaće sve što te uznemirava, brine, muči, tera da patiš…

I doći će samo mir i prihvatanje.

Radost jer si baš tu gde ti je mesto.

Gde TI vidiš da ti je mesto!

Buka…

U svoj toj buci koja nameće jačinu zvuka, remeti slobodu razmišljanja…

…remeti tišinu koja je ponekada potrebna da bi se čulo ono što se čuti ne može.

Izdvojiti sebe i svoj um iz tog zvuka nije lako.

Nije lako ali, nije ni nemoguće!

Zatvori oči!

Zamisli pred očima “svoju sliku”.

Oseti tu sliku.

Živi je kroz emocije i oseti mir jer to je slika gde si ti i gde se vidiš.

Slika gde ti je dobro. Mesto koje ti daje samoga sebe.

Slika gde ne postoji niko ko ti donosi nemir!

Prizor gde ne postoji niko i ništa osim onoga što želiš za sebe.

Um bez buke!