Život.

Šta je život za tebe?

Šta te pokreće da napraviš promene u koracima?

Šta te tera da “guraš dalje”?

Život!

Znaš li stvarno da živiš život ili ga samo puštaš da prođe pored tebe, kao gluvi voz što prolazi kroz gustu maglu u noći?

Sloboda i život!

Može li jedno bez drugoga ili samo jedno uz drugo?

Kakva lakoća življenja života uz svu slobodu koja nam je data rođenjem.

Slobodni da dišemo!

Slobodni da biramo!

Slobodni da živimo!

Jedan je i ne ponavlja se.

Tvoj život je samo tvoj…

…život.

Prva ljubav.

Sećanje, provlači svoje niti kroz moje misli i vraća me u prošlost.

Prva ljubav. Ona prava kada lomiš sebe na sto delova i svaki taj deo sebe spremno čekaš da daš onome koga toliko snažno želiš, voliš!

I život te odvede posle na neku drugu stranu, možda.

Rastavi te od te prve prave.

Ali sećanje i emocije koje samo jedna sitnica pokrene, to ti život ostavi.

Ostaje u tebi taj ćošak prošlog vremena koga se setiš sa osmehom, i onda taj osmeh traje sve dok traje i misao na prošlost, prvu pravu ljubav, glas izgovorene reči, dodir, pogled…emocije koje su bile sve samo ne rutina, obaveza, moranje.

Ostavlja ponekada ožiljke, slomljeno srce, ali ostavlja i tu divnu misao kada razbudiš sećanje i osvestiš emociju koju si osećao tada, davno.

Eh, ta ljubav.

Šta nam je činila.

Šta nam daje.

Šta nam sprema za sutra.

Nijedna se ne pamti kao ta…

…prva ljubav.

French girl

Oduvek sam volela taj francuski zvuk izgovorenih reči.

Jezik ljubavi koji te vodi na let do meseca.

Jezik koji je meni uvek zvučao tako izazovno, strastveno…

Ni sanjala nisam da ću postati “french girl”.

Samo sam maštala, volela da slušam…

…samo sam zamišljala i uživala u njemu svaki put kada sam imala priliku..

Brizina kojom se život događa je tako munjevita da jednostavno, jednoga dana tu si.

Tu gde si oduvek maštao da budeš, a nisi uradio baš ništa posebno da stigneš.

Kada pustiš da te život vodi, slušajući svoje strasti, kada veruješ instinktu, kada dopustiš impulsivne akcije…

…na kraju završiš tamo gde si hteo da budeš, bez svesti da si sam sebe doveo tu gde si.

“ON” režira da budeš tamo gde ti je mesto.

“ON” režira kada te vodi putevima koji te na kraju odvedu tamo gde si se na samom početku samo zamislio…

…dozvolio sebi da maštaš i uživaš u toj mašti koja je budila emocije, pozitivne vibracije koje su te dovele tu gde si sada i gde ti je mesto sada.

Sada sam “french girl”.

A sutra, sutra je novi dan. Nove misli, želje, emocije su u meni.

I znam!

Jednostavno znam da stižem tamo gde se vidim sada.

Verujte u svoje želje!

Maštajte!

Osećajte!

Na kraju sigurno stižete tamo gde je ono što ste poželeli dok ste maštom budili emocije.

Fall in love.

Osećaš li tempo koji ti šaljem kada sa tobom delim note?

Osećaš li energiju koja struji kada pričamo rečima muzike?

Sviđa ti se emocija koju moje srce šalje kada bira šta da deli sa tobom?

Znam da te u ranu zoru dižu moji ritmovi.

Znam da te u tamnoj noći moje note uspavljuju.

I ta igra leptira koji šaraju po utrobi kada te obuzme emocija ljubavi.

Taj svet u koji uranjamo zajedno.

Zajedno živimo ritam, strast, želje.

Zajedno znamo…

…znamo kako je kada znaš da…

I’m fall in love with you.

Mir i tišina

Budi te nešto jače od sebe samoga, u ranu zoru, u jutro hladno, jesenje.

Osećam se kao da sam “prozvana” da je vreme da ustanem.

Moje vreme.

Jer, nešto treba da uradim sada. Nešto treba da se “napravi sada”.

Reči dolaze same.

Tišina prija. Dete spokojno spava.

Sama sam sa sobom i svoja sam.

Biti u stanju gde sva naša najbolja čula dolaze do izražaja je stanje kada nam je um prazan za svakodnevne rutine!

Meditacija i opuštanje nas dovode do takvoga stanja.

Stanje bez misli.

Zato sam se i probudila ovako rano, sama. Zato volim da hodam po mokrom lišću, kroz šumu, dok sunce još nije stiglo da osuši rosu sa tog šarenila na tlu, pod mojim nogama.

Zato ponekada…

Volim samoću, mir i tišinu.

Noćna ptica

“Prazna soba” a u njoj ipak leži neko.

Osećaj bega iz tog toplog mesta, u noć, hladan mrak gde mesec viri i baca svoju svetlost…

…pravi senku jedne ptice, usamljene ptice, noćne ptice.

Leti jer ne može da “spava” sama.

Širim ruke, zovem je da sleti na moje dlanove.

Zovem je da ne bude sama ali ona, ona voli taj usamljeni let.

Voli nebo, slobodu leta.

Voli mesec, voli zvezde.

I, srećna je, bar mi se čini, u tom svom svetu. Zato i skupljam ruke, zatvaram dlanove jer…

Ona je izabrala svoje mesto na nebu gde joj je lepše, bolje za nju i njen let.

Rođena je da leti a ne da je ja držim.

Bolje joj je tako, bolje i njoj a i mojim dlanovima kojima je bilo vreme da se vrate u toplo, vreme da se zgreju.

Samo mislim…

Bolje joj je tamo nego sa mnom.

Poruke u boci

Sanjaš snove toliko stvarne ponekada da, kao da živiš film iz glave koji ti režira noćni mir.

Sanjaš i one snove kada ne znaš ni gde, ni sa kime si, ni zašto si…

Kada nam je telo mirno, um prazan i svest čista, dobijamo ih.

Poruke u boci!

Dobijamo te odgovore koje postavljamo “nebu”. Ne dobijamo ih tada kada ih žarko očekujemo, već tada kada nam ih talasi pošalju pred noge.

Čitajte pažljivo svoje “Poruke u boci”.

U njima se kriju čudesne priče.

U njima se kriju vaši odgovori.