Videćemo!

Da li će moj dah da dočeka sutra. Da li će moja duša da oseti sutra.

Da li želim da se probudim dan posle kada legnem i utonem u svet u kome me čekaju neki da zajedno delimo oblak.

Taj oblak je oblak na kome je jedno mesto. Moje mesto.

Pogledaću sa visine. Rasterećena svih emocija koje me lome na sitne komade.

Beg iz stvarnosti.

Beg iz sadašnjosti.

Oproštaj sa svima i svime!

Prazna soba, beli zidovi. Mrak je progutao svu svetlost.

Oči zatvorene.

Suze teku i ne pitaju da li je dopušteno. Same su odlučile. Same su krenule, bez pitanja!

Stop!

Kraj!

Nema te! Tačka!

Mir vlada. Tišina i stanje u kome si sam sa sobom uvek i zauvek!

Nema ciljeva, nema budućnosti, nema ničega.

Mrak i mir!

Nema vazduha koji uzlazi. Nema ničega što izlazi!

Videćemo…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s