I tog jutra. Sunce te prati.
Njegov sjaj ti krade pogled jer ono što vidiš očima svojim toliko je lepo da…
Divan prizor. Divan osećaj. Miris jutra.
I tras!
Odjednom udaraš životom u zid.
Svesno se prepuštaš onome što vidiš kao sliku budućnosti.
Opustiš sebe, svoj um, telo. Letiš u vazduhu taman toliko koliko je potrebno da se bezbedno spustiš nogama na tlo.
Energija te zakuca.
Luda energija.
Još ti se leti. Smeješ se koliko je osećaj dobar.
Nema straha, nema brige. Samo svest da si sposoban da se rodiš ponovo, i opet, pa posle opet, ako poželiš.
Samo poželi, opusti se i sačekaj novi život što biraš da živiš kada je najbolje za tebe.
Marijana Ilić 